14. Новембар – Светски дан борбе против диабетеса – диабетес мелитус – Шећерна болест

Диабетес мелитус (шећерна болест; дијабетес) је хронична болест из групе поремећаја метаболизма. Настаје када панкреас више не лучи довољно инсулина или не може да искористи постојећи инсулин. Ово доводи до хипергликемије, повишеног нивоа глукозе у крви чије дуготрајно присуство може довести до оштећења ткива и органа и озбиљних компликација.
Више од 415 милиона људи на свету има дијабетес, а процењује се да ће се до 2040. године тај број попети на близу 650 милиона оболелих. Охрабрујуће је то да је дијабетес болест са којом се уз едукацију и лечење може нормално живети.

Типови диабетеса:

Две основне категорије дијабетеса указују на порекло и развој (етиопатогенезу) болести.

Тип 1: се односи на деструкцију Б ћелија панкреаса, по правилу изазвану аутоимуним процесом. Ови пацијенти су склони кетоацидози и захтевају инсулин као доживотну субституциону терапију.

Тип 2: се односи на хетерогене поремећаје, а најчешће се ради о смањеном дејству инсулина (инсулинској резистенцији) и последичним поремећајем у конпензаторској секрецији инсулина. Код овог облика дијабетеса панкреас производи мале или недовољне количине инсулина, па ћелије не добијају довољно глукозе у циљу проиводње енергије.

Гестациони дијабетес је трећи тип дијабетеса и јавља се током трудноће. Обухвата око 5% трудница. Хормонске промене у другом стању могу утицати на појаву резистенције на инсулин. Најчешћи облик дијабетеса је дијабетес тип 2. од којег болује око 90% дијабетичара, док око 10% од дијабетеса тип 1. Други специфични типови су врло ретки и односе се на генетске дефекте у секрецији или дејству инсулина, примарном обољењу ендокриног панкреаса, дијабетесу изазваном лековима, или дијабетесу у склопу других, посебно ендокринолошких обољења.

Исхрана богата такозваним брзим шећерима (који се налазе у свим грицкалицама, слаткишима, белом брашну, скробном поврћу попут кромпира, пасуља, грашка) захтева од панкреаса да у кратком периоду од почетка оброка лучи велике количине инсулина. Тада долази до наглог скока шећера у крви. Исто се дешава и када неко нема редовне оброке. Панкреас тада континуирано производи велике количине инсулина и временом се исцрпљује, а ћелије више не реагују на инсулин, стручно речено постају резистентне, тако настаје инсулинска резистенција.

Већина људи често није свесна постојања овог метаболичког поремећаја. Дијабетес типа 2 (диабетес мелитус) обично почиње у старијем животном добу, али се ово правило последњих година све више мења.

Фактори ризика

Фактори ризика играју веома значајну улогу у настанку дијабетеса типа 2. Тако, нездрава исхрана богата шећерима, сољу и мастима уз физичку неактивност доводи до гојазности, артеријске хипертензије, предијабетеса (повишен ниво шећера у крви) и хиперлипидемије (повећана концентрација масноће у крви).

Нелечен повишен крвни притисак, повишена гликемија, дислипидемија (висок холестерол и/или снижена вредност ХДЛ холестерола) и повећана телесна тежина главни су фактори ризика за настанак болести срца и крвних судова, али и значајни фактори ризика за настајање хроничне бубрежне инсуфицијенције (слабости) и дијабетеса. Ови фактори ризика не доводе само до обољевања од шећерне болести и других хроничних болести већ су водећи ризико-фактори умирања од ових болести.

СИМПТОМИ

Симптоми хипергликемије (повишеног нивоа шећера у крви)

  • умор,
  • екстремна жеђ,
  • појачан апетит,
  • губитак тежине,
  • слаб вид,
  • потамнела кожа врата,
  • ошамућеност,

Симптоми хипогликемије (сниженог нивоа шећера у крви)

  • појачан апетит,
  • ошамућеност,
  • знојење.

Мерење глукозе (гликемије) у крви

Гликемија је основни параметар за постављање дијагнозе дијабетеса, али и за процену контроле дијабетеса. Нормалне вредности гликемије ујутру на празан стомак су од 3,9 – 6,1 mmol/l.

Лечење

Дијабетес типа И (диабетес меллитус јувенилни)
Инсулин је једини препарат који се користи у терапији. Постоји већи број инсулинских препарата који се разликују по времену почетка дејства и дужини деловања. Уз инсулинску терапију, неопходна је здрава исхрана прилагођена природном балансу инсулина, контрола телесне тежине, повећање физичке активности.
Дијабетес типа ИИ (диабетес меллитус)
Диабетес меллитус може бити контролисан великим бројем препарата. Лекари имају на располагању велики број комбинација и могућност да се пацијенти брзо уведу у стање које обезбеђује оптимизацију нивоа шећера у крви.

Компликације шећерне болести

Стално повишен ниво шећера у крви штетно дјелује на крвне судове и све органе изазивајући компликације шећерне болести. Инфаркт срца, мождани удар, губитак вида, отказивање бубрега, гангрена удова и оштећења живаца су тешке, а и по живот опасне компликације дијабетеса. Удружени заједно: шећерна болест (стално присутне високе вриједности шећера у крви), висок крвни притисак и дислипидемија још чешће доводе до компликација шећерне болести, које прозрокују инвалидитет и прерано умирање.

Мере превенције

Мере превенције се односе на спречавање настанка шећерне болести и на појаву компликација. Тип 2 дијабетеса је једини тип шећерне болести на чији настанак превентивне мере могу утицати у значајној мери. Превентивне мере у циљу успешног лечења било којег типа дијабетеса и одлагања појаве компликација су незаменљив део терапије сваког оболелог.
Последње научне анализе и даље нас учвршћују у уверењу да се најмање 80% оболијевања, те рано умирање од дијабетеса може спречити смањењем кардио-метаболичког ризика. Ризик се доказано и делотворно смањује путем исхране, начина понашања-проактивног животног стила, превентивним прегледима, саветима и лековима које вам препише ваш доктор уз редовне контроле.

Препоруке за превенцију појаве дијабетеса типа 2

  • Здрава исхрана,
  • Физичка активност,
  • Одмор,
  • Окрепљујући сан,
  • Редован скрининг на дијабетес и предијабетес.

Опште препоруке за здраву исхрану

  1. Вода, кафа или чај су бољи избор напитака него воћни сок, газирани сок или други заслађени (енергетски) напици,
  2. Сваки дан јести најмање три порције поврћа у једном оброку или распоређене у више оброка у којима је заступљено и лиснато зелено поврће,
  3. Јести до три порције свежег воћа сваки дан,
  4. За ужину изабери орашасто воће, парче свежег воћа или назаслађен јогурт,
  5. Ограничити конзумирање алкохола на максимално једно стандардно пиће дневно,
  6. Парче посног меса: зечетине, перади (бела меса: остају светла после припреме) или шкољке, или парче морске рибе су бољи избор од парчета: телетине, говедине, јагњетине, јаретине, свињетине или дивљачи (црвена меса: постају тамна после припреме) или парчета месне прерађевине, прерађевине од било које врсте меса.
  7. Бутер од кикирикија (ако нисте алергични на кикирики) је бољи избор за намаз преко џема него чоколада.
  8. Интегрални хлеб, браон пиринач или интегрална тестенина су бољи избор него бели хлеб, бели пиоринач или бела тестенина.
  9. Маслиново, сунцокретово, кукурузно уље и уље уљане репице (незасићене масти-уља са незасићенима масним киселинама) боље је него животињска маст, палмино уље, кокосово уље, бутер или млечна маст (засићене масти-уља са засићеним масним киселинама).

Препоруке за физичку активност према старосном добу

  1. Деца и млади у узрасту од 5 до 17 година старости свакодневно треба да спроводе најмање 60 минута физичке активности од умереног до снажног интензитета телесних вежби/игре.
  2. Одрасли од 18 до 64 године старости током седмице треба да распореде најмање 150 минута аеробне физичке активности умереног интензитета (брзи ход, лагано трчање, баштованство…) или најмање 75 минута снажне аеробне физичке активности или одговарајућу комбинацију умерених и снажних телесних вежби/активности.
  3. Старијим од 64 године препоручује се исти интензитет и трајање физичких вежби/активности током седмице, као код млађих од 64 године, али активности треба да буду избалансиране и вежбе јачања мускулатуре (мишића) прилагођене личној способности, околностима и тренутном здравственом стању. Добро контролисана гликемија у терапији дијабетеса типа 2 и успешна превенција појаве компликација је резултат:
  • здраве исхране,
  • одговарајуће физичке активности,
  • одсуства повишеног артеријског притиска,
  • одсуства повишеног холестерола,
  • правилног узимања лекова, које је лекар прописао,
  • спровођење самоконтроле у примени терапије, резултатима терапије и у уочавању раних знакова компликација,
  • редовне периодичне контроле квалитета регулације гликемије,
  • редовни периодични скрининг прегледи за рано откривање компликација дијабетеса,
  • успешно едуковање оболелих особа о природи обољења, елементима лечења, самоконтроли и значају самоконтроле и
  • стална доступност добро организоване мултидисциплинарне здравствене заштите, лекова и тестова за гликемију.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *