Diabetes melitus (šećerna bolest; dijabetes) je hronična bolest iz grupe poremećaja metabolizma. Nastaje kada pankreas više ne luči dovoljno insulina ili ne može da iskoristi postojeći insulin. Ovo dovodi do hiperglikemije, povišenog nivoa glukoze u krvi čije dugotrajno prisustvo može dovesti do oštećenja tkiva i organa i ozbiljnih komplikacija.
Više od 415 miliona ljudi na svetu ima dijabetes, a procenjuje se da će se do 2040. godine taj broj popeti na blizu 650 miliona obolelih. Ohrabrujuće je to da je dijabetes bolest sa kojom se uz edukaciju i lečenje može normalno živeti.
Tipovi diabetesa:
Dve osnovne kategorije dijabetesa ukazuju na poreklo i razvoj (etiopatogenezu) bolesti.
Tip 1: se odnosi na destrukciju B ćelija pankreasa, po pravilu izazvanu autoimunim procesom. Ovi pacijenti su skloni ketoacidozi i zahtevaju insulin kao doživotnu substitucionu terapiju.
Tip 2: se odnosi na heterogene poremećaje, a najčešće se radi o smanjenom dejstvu insulina (insulinskoj rezistenciji) i posledičnim poremećajem u konpenzatorskoj sekreciji insulina. Kod ovog oblika dijabetesa pankreas proizvodi male ili nedovoljne količine insulina, pa ćelije ne dobijaju dovoljno glukoze u cilju proivodnje energije.
Gestacioni dijabetes je treći tip dijabetesa i javlja se tokom trudnoće. Obuhvata oko 5% trudnica. Hormonske promene u drugom stanju mogu uticati na pojavu rezistencije na insulin. Najčešći oblik dijabetesa je dijabetes tip 2. od kojeg boluje oko 90% dijabetičara, dok oko 10% od dijabetesa tip 1. Drugi specifični tipovi su vrlo retki i odnose se na genetske defekte u sekreciji ili dejstvu insulina, primarnom oboljenju endokrinog pankreasa, dijabetesu izazvanom lekovima, ili dijabetesu u sklopu drugih, posebno endokrinoloških oboljenja.
Ishrana bogata takozvanim brzim šećerima (koji se nalaze u svim grickalicama, slatkišima, belom brašnu, skrobnom povrću poput krompira, pasulja, graška) zahteva od pankreasa da u kratkom periodu od početka obroka luči velike količine insulina. Tada dolazi do naglog skoka šećera u krvi. Isto se dešava i kada neko nema redovne obroke. Pankreas tada kontinuirano proizvodi velike količine insulina i vremenom se iscrpljuje, a ćelije više ne reaguju na insulin, stručno rečeno postaju rezistentne, tako nastaje insulinska rezistencija.
Većina ljudi često nije svesna postojanja ovog metaboličkog poremećaja. Dijabetes tipa 2 (diabetes melitus) obično počinje u starijem životnom dobu, ali se ovo pravilo poslednjih godina sve više menja.
Faktori rizika
Faktori rizika igraju veoma značajnu ulogu u nastanku dijabetesa tipa 2. Tako, nezdrava ishrana bogata šećerima, solju i mastima uz fizičku neaktivnost dovodi do gojaznosti, arterijske hipertenzije, predijabetesa (povišen nivo šećera u krvi) i hiperlipidemije (povećana koncentracija masnoće u krvi).
Nelečen povišen krvni pritisak, povišena glikemija, dislipidemija (visok holesterol i/ili snižena vrednost HDL holesterola) i povećana telesna težina glavni su faktori rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, ali i značajni faktori rizika za nastajanje hronične bubrežne insuficijencije (slabosti) i dijabetesa. Ovi faktori rizika ne dovode samo do oboljevanja od šećerne bolesti i drugih hroničnih bolesti već su vodeći riziko-faktori umiranja od ovih bolesti.
SIMPTOMI
Simptomi hiperglikemije (povišenog nivoa šećera u krvi)
- umor,
- ekstremna žeđ,
- pojačan apetit,
- gubitak težine,
- slab vid,
- potamnela koža vrata,
- ošamućenost,
Simptomi hipoglikemije (sniženog nivoa šećera u krvi)
- pojačan apetit,
- ošamućenost,
- znojenje.
Merenje glukoze (glikemije) u krvi
Glikemija je osnovni parametar za postavljanje dijagnoze dijabetesa, ali i za procenu kontrole dijabetesa. Normalne vrednosti glikemije ujutru na prazan stomak su od 3,9 – 6,1 mmol/l.
Lečenje
Dijabetes tipa I (diabetes mellitus juvenilni)
Insulin je jedini preparat koji se koristi u terapiji. Postoji veći broj insulinskih preparata koji se razlikuju po vremenu početka dejstva i dužini delovanja. Uz insulinsku terapiju, neophodna je zdrava ishrana prilagođena prirodnom balansu insulina, kontrola telesne težine, povećanje fizičke aktivnosti.
Dijabetes tipa II (diabetes mellitus)
Diabetes mellitus može biti kontrolisan velikim brojem preparata. Lekari imaju na raspolaganju veliki broj kombinacija i mogućnost da se pacijenti brzo uvedu u stanje koje obezbeđuje optimizaciju nivoa šećera u krvi.
Komplikacije šećerne bolesti
Stalno povišen nivo šećera u krvi štetno djeluje na krvne sudove i sve organe izazivajući komplikacije šećerne bolesti. Infarkt srca, moždani udar, gubitak vida, otkazivanje bubrega, gangrena udova i oštećenja živaca su teške, a i po život opasne komplikacije dijabetesa. Udruženi zajedno: šećerna bolest (stalno prisutne visoke vrijednosti šećera u krvi), visok krvni pritisak i dislipidemija još češće dovode do komplikacija šećerne bolesti, koje prozrokuju invaliditet i prerano umiranje.
Mere prevencije
Mere prevencije se odnose na sprečavanje nastanka šećerne bolesti i na pojavu komplikacija. Tip 2 dijabetesa je jedini tip šećerne bolesti na čiji nastanak preventivne mere mogu uticati u značajnoj meri. Preventivne mere u cilju uspešnog lečenja bilo kojeg tipa dijabetesa i odlaganja pojave komplikacija su nezamenljiv deo terapije svakog obolelog.
Poslednje naučne analize i dalje nas učvršćuju u uverenju da se najmanje 80% obolijevanja, te rano umiranje od dijabetesa može sprečiti smanjenjem kardio-metaboličkog rizika. Rizik se dokazano i delotvorno smanjuje putem ishrane, načina ponašanja-proaktivnog životnog stila, preventivnim pregledima, savetima i lekovima koje vam prepiše vaš doktor uz redovne kontrole.
Preporuke za prevenciju pojave dijabetesa tipa 2
- Zdrava ishrana,
- Fizička aktivnost,
- Odmor,
- Okrepljujući san,
- Redovan skrining na dijabetes i predijabetes.
Opšte preporuke za zdravu ishranu
- Voda, kafa ili čaj su bolji izbor napitaka nego voćni sok, gazirani sok ili drugi zaslađeni (energetski) napici,
- Svaki dan jesti najmanje tri porcije povrća u jednom obroku ili raspoređene u više obroka u kojima je zastupljeno i lisnato zeleno povrće,
- Jesti do tri porcije svežeg voća svaki dan,
- Za užinu izaberi orašasto voće, parče svežeg voća ili nazaslađen jogurt,
- Ograničiti konzumiranje alkohola na maksimalno jedno standardno piće dnevno,
- Parče posnog mesa: zečetine, peradi (bela mesa: ostaju svetla posle pripreme) ili školjke, ili parče morske ribe su bolji izbor od parčeta: teletine, govedine, jagnjetine, jaretine, svinjetine ili divljači (crvena mesa: postaju tamna posle pripreme) ili parčeta mesne prerađevine, prerađevine od bilo koje vrste mesa.
- Buter od kikirikija (ako niste alergični na kikiriki) je bolji izbor za namaz preko džema nego čokolada.
- Integralni hleb, braon pirinač ili integralna testenina su bolji izbor nego beli hleb, beli piorinač ili bela testenina.
- Maslinovo, suncokretovo, kukuruzno ulje i ulje uljane repice (nezasićene masti-ulja sa nezasićenima masnim kiselinama) bolje je nego životinjska mast, palmino ulje, kokosovo ulje, buter ili mlečna mast (zasićene masti-ulja sa zasićenim masnim kiselinama).
Preporuke za fizičku aktivnost prema starosnom dobu
- Deca i mladi u uzrastu od 5 do 17 godina starosti svakodnevno treba da sprovode najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti od umerenog do snažnog intenziteta telesnih vežbi/igre.
- Odrasli od 18 do 64 godine starosti tokom sedmice treba da rasporede najmanje 150 minuta aerobne fizičke aktivnosti umerenog intenziteta (brzi hod, lagano trčanje, baštovanstvo…) ili najmanje 75 minuta snažne aerobne fizičke aktivnosti ili odgovarajuću kombinaciju umerenih i snažnih telesnih vežbi/aktivnosti.
- Starijim od 64 godine preporučuje se isti intenzitet i trajanje fizičkih vežbi/aktivnosti tokom sedmice, kao kod mlađih od 64 godine, ali aktivnosti treba da budu izbalansirane i vežbe jačanja muskulature (mišića) prilagođene ličnoj sposobnosti, okolnostima i trenutnom zdravstvenom stanju. Dobro kontrolisana glikemija u terapiji dijabetesa tipa 2 i uspešna prevencija pojave komplikacija je rezultat:
- zdrave ishrane,
- odgovarajuće fizičke aktivnosti,
- odsustva povišenog arterijskog pritiska,
- odsustva povišenog holesterola,
- pravilnog uzimanja lekova, koje je lekar propisao,
- sprovođenje samokontrole u primeni terapije, rezultatima terapije i u uočavanju ranih znakova komplikacija,
- redovne periodične kontrole kvaliteta regulacije glikemije,
- redovni periodični skrining pregledi za rano otkrivanje komplikacija dijabetesa,
- uspešno edukovanje obolelih osoba o prirodi oboljenja, elementima lečenja, samokontroli i značaju samokontrole i
- stalna dostupnost dobro organizovane multidisciplinarne zdravstvene zaštite, lekova i testova za glikemiju.